Istorija| Moj grad| Život

Dok su rakete krstarile nad Beogradom, tražeći svoje ciljeve

Vojislav Stojković RSS / 29.03.2024. u 14:36

Priču stare gospođe čuo sam u jednoj od onih dugih i izgubljenih noći krajem dvadesetog veka, dok su rakete krstarile nad Beogradom tražeći svoje ciljeve, a mi sedeli u memljivom skloništu.

Govorila je tiho, a prekidala je samo kad bi maramicom brisala suze. Svi smo je pažljivo slušali, čak su i deca prestala da plaču.

 - Moj otac Šimon, iako poreklom Jevrejin, nije bio ni trgovac, ni zlatar, a ni zelenaš, bio je paor i čobanin.

Naš salaš je bio u Baranji, na ivici panonske puste, gde se Dunav razliva u stotine rukavaca, plaveći i ostavljajući iza sebe močvarne ritove i zelene pašnjake. Otac je imao moju majku, brata i mene, salaš, stado ovaca, jednog magarca i pet bujtara.

O tim bujtarima, panonskim kerovima, hoću da vam pričam.

Ležali bi kraj oca, dok on drema u hladu bresta, a ovce planduju site i napojene nedaleko od bunara sa visokom đermom. Bujtari bi čekali da se otac probudi i da im da znak da pokrenu stado, ovce su preživale i čekale da ih magarac Pišta povede u torove na našem salašu. Majka, brat i ja čekali smo oca, bujtare, stado i toplo mleko.

 Kad užarena nebeska kugla povuče svoje strele i postane rumena kao kuglof iz rerene moje majke, otac bi protrljao lice, napio se vode iz čuture i ustao. Bujtari bi i dalje ležali, mahali crnim repovima, smeđim okicama gledali u oca i čekali znak. E, taj očev znak, ta komanda njegovim kerovima, bila je tajna – nikad i niko nije video, a ni čuo kako i na koji način se sporazumeva sa njima. Na očev tajni znak skočili bi svi istovremeno i jurnuli ka magarcu, Pišta bi se lenjo podigao i onako bunovan zverao okolo, a bujtri bi ga bučnim lavežom usmeravali na put ka našem salašu. Kad stado ovaca, predvođeno Pištom i njegovim praporcima, krene širokom pustom, kerovi bi se vratili svom gazdi i očekujući nagradu veselo mahali repovima. Otac bi ih zadovoljno pogledao i rekao - Bujtar, ostra, a oni bi se presrećni postrojili iza svog gazde.

Bujtar je bilo ime svih njegovih kerova, a reč «ostra» je bio poziv da krenu za njim. Te dve reči bile su jedine reči koje je otac ikad izgovorio svojim bujtarima i nihova njaveća nagrada. Očevi kerovi svoju hranu nisu doživljavali kao nagradu, ona je bila njihovo pravo, njihova zaslužena nadnca. Tokom ispaše, hrana im je bila mleko, ali ne pomuženo – bujtari su se hranili sisajući ovce koje su ostale bez jagnjadi, uvek i samo one bez jagnjadi.

Ponekad bi se Pišta zamislio ili zadremao i poveo stado na pogrešnu stranu, otac ne bi rekao ni reči, samo bi dao svoj tajni znak, bujtari bi potrčali i kao jato kondora u brišućem letu usmerili Pištu željenim pravcem. Kako su bujtari znali kojim pravcem u širokoj pusti otac želi da usmeri stado, također je ostala tajna.

U sumrak bi se pustom razlegla pesma o Dunavu, ravnici i čardama. To otac peva i pesmom nam javlja da je blizu i da otvorimo kapiju. Nešto kasnije čujemo praporce i blejanje stada. U dvorište prvi ulazi Pišta, za njim ovce i na kraju jaganjci. Bujtari trče oko stada, paze da neko jagnje ne zaostane i veselo laju.

 

To je bio moj svet u kome sam srećno i sigurno odrastala.

Ni brat ni ja nismo išli u školu, najbliža škola je bila kilometrima daleko. Majka nas je sama podučavala. Pisanje i račun smo vežbali na tamnozelenoj tablici. Na jednoj njenoj strani su bile uske i široke linije, tu smo pisaljkom ispisivali slova, a na drugoj strani su bili kvadratići, u njih smo upisivali brojeve. Iz debele knjige majka nam je čitala priče Solomunove i Pesmu nad pesmama. Petkom uveče otac i majka su se pozdravljali sa «Sabat šalom», subotom majka nije kuvala, a otac je obavljao samo najnužnije poslove oko svog stada. Umesto vina na sabat je pio palinku, domaću rakiju od kajsija, šljiva i višanja. Za Božić i Uskrs fijakerom smo išli u Mohač, u katoličku crkvu. Šimonov otac, a naš deda Aaron, je krajem devetnaestog veka iz judeizma prešao u hrišćanstvo i promenio prezime. Svi smo bili kršteni, ali stara vera i običaji su sačuvani.

 

Jednog dana očeva pesma je utihnula. Pitali smo majku zašto otac više ne peva.

- Rat je i ljudi ginu, nije red da se peva, odgovorila je majka.

Rat je bio daleko od našeg salaša. Ponekad su salaš preletali avioni i negde daleko, preko Dunava, istresali svoj smrtonosni tovar. Da rat traje već tri godine znali smo samo po tome što otac tri godine ne peva i što se naše stado smanjuje. Otac je jaganjcima i ovnovima plaćao naš mir i naše živote.

Revnosni službenik komande Vermahta u Pečuju, početkom četvrte godine rata, otkrio je u starim crkvenim knjigama, da je naš deda Aaron promenio i svoje prezime i svoju veru, a da njegov sin Šimon, sa ženom i decom živi na salašu na ivici puste.

Kamioni su došli u rano jutro.

Nemački vojnici su oca, majku brata i mene vezali žicom za stupac na tremu, a zatim su jednu po jednu ovcu izvodili iz tora i klali. Na kraju su zaklali i Pištu, našeg već ostarelog magarca. Majka, brat i ja smo plakali, a otac je okamenjenog lica samo gledao. Bujtari su ležali kraj očevih nogu, besno režali i čekali očev znak da napadnu koljače. Kako znaka od oca nije bilo, režanje se pretvorilo u bolno cviljenje, a tela su im drhtala. Bujtari su za svojim stadom i za Pištom, tugovali i dušom i telom. Kad su sve ovce poklali, njihova krvava i još topla tela ubacili su u jedan kamion, nas četvoro u drugi, a onda su zapalili i torove i kuću. Plameni jezici su dodirivali nebo, bujtari su sumanuto trčali oko ogromne buktinje i izbezumljeno zavijali. Kamioni su krenuli, a bujtari za njima. Vojnici su ispalili rafale i pogodili tri od pet očevih kerova. Preostala dvojica nastavili su da trče za kamionima, jedan je trčao na tri noge i zaostajao.

Na železničkoj stanici u Mohaču, dok su nas ukrcavali u vagone, poslednji očev bujtar se odnekud prikrao i lizao očevo krvavo stopalo. Teška vojnička cokula pogodila ga je u slabine. Voz je krenuo. Poslednje čega se sećam iz kraja mog destinjstva je očev verni bujtar, kako iscrpljen trči pored našeg vagona.

U logoru su nam prvog dana na podlaktice istetovirali brojeve. Majka je, kao da nas na našem salašu podučava, rekla da je moj broj najmanji, bratov za jedan, njen za dva, a očev za tri broja veći od mog broja. Još je rekla, ako nas razdvoje, da to zapamtimo. Razdvojili su nas istog dana. Majka i otac su odvedeni u radni kamp i nikad ih više nisam videla. Brat i ja odvedeni smo u pomoćne, medicinske barake.

Moj brat nije imao sreće, raspoređen je u grupu na kojoj su nacisti ispitivali novu vrstu bojnih otrova. Stradao je posle desetak dana.

Ja sam, eto, preživela.

Bolna sećanja na logor sam potisnula, a sačuvala samo lepe uspomene na oca, majku, brata i detinjstvo na salašu. Ipak, u nemirnim noćima, još uvek čujem tužno zavijanje očevih bujtara dok naš salaš gori i vidim vlažne smeđe oči onog poslednjeg, kako trči uz voz koji juri u pakao.



Komentari (49)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Milutin Milošević Milutin Milošević 15:20 29.03.2024

Odlično napisano

Hvala na divnom tekstu.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 20:49 29.03.2024

Re: Odlično napisano

Hvala na pohvali, Milutine. Video sam da nameravaju da nam kafanu zatvore, pa sam naumio ovim tekstom da se usprotivim.
jovilim_e jovilim_e 17:52 29.03.2024

Uh!

Užas!
Mamu im jebem švapsku.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 20:45 29.03.2024

Re: Uh!

jovilim_e
Užas!
Mamu im jebem švapsku.

I ne samo švapsku.

"Mora biti da širom današnjeg sveta postoje ljudi koji, odbijajući da prihvate da u vasioni nema pravde, prizivaju pomoć svojih bogova protiv Amerike, one Amerke koja sebe stavlja izvan domašaja međunarodnog prava. Ako se bogovi ne odazovu danas ili sutra, govore u sebi ti molioci, možda će se ipak prenuti i nešto učiniti kroz dve ili tri generacije. I tako se njihova molba prakrično pretvara u kletvu: neka sećanje na zlo koje nam je učinjeno nikad ne izbledi, neka kazna stigne zlotvora kroz naraštaje koji će tek doći.

U jednoj knjizi o drevnoj grčkoj religiji, esej autora iz Lajdena po imenu Versnel posvećen je izvesnom broju ispisanih olovnih pločica otkrivenih u hramovima antičkog sveta. Kako se ovim pločicama priziva božja pomoć u ispravljanjeu neke nepravde nanesene moliocu, Versnel ih naziva «kletvene pločice».

Jedna kletvena pločica, četvrti vek pre Hrista, ostavljena u Serapisovom hramu

: ....Onako kako on nanese nepravdu meni i mojoj deci, tako neka Serapis i bogovi učine da njega ne sahrane rođena deca te da ni on sam ne mogne sahraniti svoje roditelje. Dokle god ova moja optužba protiv njega ovde leži, neka ga najcrnje muke snalaze, kako na kopnu tako i na moru...

Prokletstvo oživljava u trenutku kad moćan čovek zastane i u sebi kaže, Ljudi govore, ako počinim ovo delo, da ćemo ja i moj rod biti prokleti – da li da nastavim ovim putem? A onda sam sebi odgovori, Pih! Bogovi ne postoje, ne postoji nikakvo prokletstvo!

Taj bezbožnik navlači prokletstvo na sebe i na svoje potomke; a potomci, za uzvrat, proklinju njegovo ime.

Mladi Nemci negoduju: Mi nismo okrvavili ruke, pa zašto nas onda gledaju kao naciste i ubice? Odgovor: Zato što ste imali tu nesreću da budete unuci svjih dedova; zato što nosite prokletstvo.

„Tragična krivica“, piše Žan-Pjer Vernan, „oblikuje se kroz trajni sukob između drevnog religijskog koncepta kao obesvećenja pripisivanog čitavom jednom rodu i neumitno prenošenom s kolena na koleno..., i novog koncepta usvojenog u pravosuđu gde se krivac definiše kao privatno lice koje je, delujući bez prinude, svesno izabralo da počini zločin.“
(Džon Maksvel Kuci: Dnevnik loše godine, Paideia, Beograd, 2008, str. 51 – 55.)
Черевићан Черевићан 18:18 29.03.2024

потсетом лавежа бајтара

тјст.....vlažne smedje oči onog poslednjeg

очи хигроскопне.......суза влагу.....навлачи
кад.......овакав текст.......на Блогу затичу,
заборава нема.........ал'.........ни опроштаја
до дорека недорека до'ће многи се заричу
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 20:56 29.03.2024

Re: потсетом лавежа бајтара

Bio jedan moj rođak, sila od čoveka, ništa ga nije moglo slomiti. Ali kad je ostario i kad počne da priča o prošlosti, o mladosti, svako malo po koja mu suza krene niz lice.

Ovde se, naravno, postavlja i veliko etičko pitanje: Mogu li potonje generacije dati oproštaj zločincima koji su počinili zločine nad njihovim pretcima. Ako to i učine, prevrću li im se pokojni pretci u grobu?
Ja, naravno, nemam odgovor. Hrišćanstvo ima.
predatortz predatortz 23:19 29.03.2024

Re: потсетом лавежа бајтара

Ja, naravno, nemam odgovor. Hrišćanstvo ima.


Ja imam! Ne poklapa se sa hrišćanskim. Po tom pitanju sam više starozavetnik.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 23:51 29.03.2024

Re: потсетом лавежа бајтара

Pa, mogao bih da se složim. Ali, opet, pitam se, ako sledimo načelo oko za oko, gde je kraj i dokle?
predatortz predatortz 23:58 29.03.2024

Re: потсетом лавежа бајтара

Vojislav Stojković
Pa, mogao bih da se složim. Ali, opet, pitam se, ako sledimo načelo oko za oko, gde je kraj i dokle?


Dokle treba!
I sve dok mora!
Najgore je ovo što smo radili, bratoubicu i decoubicu koji te je zatirao primiš za brata.
To je, ako mene pitaš, mnogo bolesnije od osvete.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 00:11 30.03.2024

Re: потсетом лавежа бајтара

Osveta je prirodna, nagonska čovekova reakcija na zlo koje mu je učinjeno, ali kao što sam već rekao ja nemam odgovor, a onaj bledoliki dugokokosi Nazarećanin ima. Na njegovom učenju zasnovana je naša, zapadna civilizacija. Ali, opet, ko zna...
predatortz predatortz 00:21 30.03.2024

Re: потсетом лавежа бајтара

Na njegovom učenju zasnovana je naša, zapadna civilizacija. Ali, opet, ko zna...


Naša zapadna civilizacija je svetlosnim godinama daleko od njegovog učenja. Neki su činili (ne)dela na koja bi njegov glavni oponent Đavo bio veoma ponosan.
Nad nama je toliko zla počinjeno da ne bi bilo zgoreg da i mi nekad opustimo ruku.
Naravno, mudro se koristeći prilikama.
Trenutno nam one ne idu na ruku i nije vreme za avanture.
No, niko ne zna šta nosi dan, a šta nosi noć.
Ako se prilike promene, mnogi su zaslužili da osete bar deo boli koju su nam svesno i u više navrata nanosili.

Greh na moju dušu, ali to je moj stav o ovoj našoj versko-etičkoj dilemi.

jovilim_e jovilim_e 05:27 30.03.2024

Re: потсетом лавежа бајтара

predatortz
Na njegovom učenju zasnovana je naša, zapadna civilizacija. Ali, opet, ko zna...


Naša zapadna civilizacija je svetlosnim godinama daleko od njegovog učenja. Neki su činili (ne)dela na koja bi njegov glavni oponent Đavo bio veoma ponosan.
Nad nama je toliko zla počinjeno da ne bi bilo zgoreg da i mi nekad opustimo ruku.
Naravno, mudro se koristeći prilikama.
Trenutno nam one ne idu na ruku i nije vreme za avanture.
No, niko ne zna šta nosi dan, a šta nosi noć.
Ako se prilike promene, mnogi su zaslužili da osete bar deo boli koju su nam svesno i u više navrata nanosili.

Greh na moju dušu, ali to je moj stav o ovoj našoj versko-etičkoj dilemi.


Shvatam šta hoćeš da kažeš.
Ja nisam 'sazreo' za takav stav.
Ono za što ja jesam je - da se ne damo.
Pa dokle - dotle.
Čak i na ovom blogu smo godinama trpeli da se piša po nama i po našim stradalima.
Nije neki bloger govorio da 'nije lako biti Srbin' bez veze.
I samo za to bio mnogo puta banovan.
Dakle, šta ističem ovim banalnim blogovskim primerom - samo blagu paralelu kako je bilo našima, nekada, a ček i decenijama posle Tite u realnom životu.
I mi još trpeljivo izdržavamao da se bašibozuk sprda sa žrtvama našeg naroda sve se femkajući, jer znaju da na takav način najdublje povređuju Srbina.
solo solo 08:45 30.03.2024

Mehko,samo mehko..

Pa, mogao bih da se složim. Ali, opet, pitam se, ako sledimo načelo oko za oko, gde je kraj i dokle?


Onda do novog zaveta.

Drugi obraz pa u krug.

Važno da postoji alternativa.
solo solo 08:49 30.03.2024

.

Na njegovom učenju zasnovana je naša, zapadna civilizacija. Ali, opet, ko zna...


Zapad je rastegljiva kategorija.

Tu su još sever i jug.

kamilo_emericki kamilo_emericki 15:03 30.03.2024

Re: потсетом лавежа бајтара

Vojislav Stojković
a onaj bledoliki dugokokosi Nazarećanin ima

Mislio sam da te je druženje sa Zvonarevićem oslobodilo evrocentričnosti.
U sred vrelog podneblja, gdje je plavušan potpuno neprilagođen klimi, Sveti Duh podvali starom Josifu kopile, sa dugom, ravnom i žutom kosom. Meni bi ta legenda o Nazarićaninu bila makar mrvu prihvatljivija da Džigija ne crtaju tako kako ga crtaju.

Vojislav Stojković Vojislav Stojković 15:25 30.03.2024

Re: потсетом лавежа бајтара

kamilo_emericki

U sred vrelog podneblja, gdje je plavušan potpuno neprilagođen klimi, Sveti Duh podvali starom Josifu kopile, sa dugom, ravnom i žutom kosom. Meni bi ta legenda o Nazarićaninu bila makar mrvu prihvatljivija da Džigija ne crtaju tako kako ga crtaju.

Blagovesti i čin bezgrešnog začeća , koji je usledio nešto kasnije, oduvek su tumačeni na različite, često i dijametralno suprotstavljene načine. Za umetnike, slikare, vajare, pisce, kompozitore... i jedno i drugo su večita inspiracija.

U njihovim delima, kao ni u svetim hrišćanskim knjigama, retko gde se pojavljuje Josif, Marijin muž. Pitao sam se kako se osećao taj dobri čovek i marljivi drvodelja kad je čuo blagovesti od svoje žene Marije.

Jedan od mogućih odgovora je i ova moja priča.
predatortz predatortz 15:31 30.03.2024

Re: потсетом лавежа бајтара

U njihovim delima, kao ni u svetim hrišćanskim knjigama, retko gde se pojavljuje Josif, Marijin muž. Pitao sam se kako se osećao taj dobri čovek i marljivi drvodelja kad je čuo blagovesti od svoje žene Marije.


Samo se vi zajebavajte!
To je za mene krunsi dokaz ženske moći nad nama.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 15:36 30.03.2024

Re: потсетом лавежа бајтара

Moć je njihova otud jer šuruju sa Svetim Duhom.
predatortz predatortz 15:38 30.03.2024

Re: потсетом лавежа бајтара

Vojislav Stojković
Moć je njihova otud jer šuruju sa Svetim Duhom.


A često igraju i za drugu ekipu!
kamilo_emericki kamilo_emericki 16:26 30.03.2024

Re: потсетом лавежа бајтара

Vojislav Stojković


Jedan od mogućih odgovora je i ova moja priča.

Pročitah i priču i dio komentara. Svidjela mi se.
Volim kad neko pokaže alternativu standardnom viđenju nekog događaja.
Kao što je u ovom skeču Poslednja večera predstavljena kao momačko veče.


docsumann docsumann 07:25 31.03.2024

Re: потсетом лавежа бајтара

Nije neki bloger govorio da 'nije lako biti Srbin' bez veze.
I samo za to bio mnogo puta banovan.


ti stvarno vjeruješ u ovo?
solo solo 08:37 31.03.2024

Re: потсетом лавежа бајтара

ti stvarno vjeruješ u ovo?


shmoo shmoo 09:34 31.03.2024

Re: потсетом лавежа бајтара

solo
ti stvarno vjeruješ u ovo?








jovilim_e jovilim_e 10:59 31.03.2024

Re: потсетом лавежа бајтара

docsumann
Nije neki bloger govorio da 'nije lako biti Srbin' bez veze.
I samo za to bio mnogo puta banovan.


ti stvarno vjeruješ u ovo?

U šta verujem?
Nije tu pitanje verovanja, nego podsećanje na faktičko stanje.
Jebote!
Od kada si ti na blogu?
Aaaa, da.
Ti si onaj srednjak koji gotovo ništa ne kaže decidirano.
Slično kao Nahbaršaft, samo što on još više uvija.
docsumann docsumann 11:55 31.03.2024

Re: потсетом лавежа бајтара

jovilim_e
docsumann
Nije neki bloger govorio da 'nije lako biti Srbin' bez veze.
I samo za to bio mnogo puta banovan.


ti stvarno vjeruješ u ovo?

U šta verujem?
Nije tu pitanje verovanja, nego podsećanje na faktičko stanje.
Jebote!
Od kada si ti na blogu?
Aaaa, da.
Ti si onaj srednjak koji gotovo ništa ne kaže decidirano.
Slično kao Nahbaršaft, samo što on još više uvija.


kažem vrlo decidno da kenjaš.

masivno



jovilim_e jovilim_e 15:52 31.03.2024

Re: потсетом лавежа бајтара

docsumann
jovilim_e
docsumann
Nije neki bloger govorio da 'nije lako biti Srbin' bez veze.
I samo za to bio mnogo puta banovan.


ti stvarno vjeruješ u ovo?

U šta verujem?
Nije tu pitanje verovanja, nego podsećanje na faktičko stanje.
Jebote!
Od kada si ti na blogu?
Aaaa, da.
Ti si onaj srednjak koji gotovo ništa ne kaže decidirano.
Slično kao Nahbaršaft, samo što on još više uvija.


kažem vrlo decidno da kenjaš.

masivno




Izvini se!
solo solo 16:18 31.03.2024

Re: потсетом лавежа бајтара

Izvini se!


Čaki, jel' se ikad neko izvinUo pa ti se izvinIo na blogu?

Pitam za prijtelja.

Baj d vej kako je prošo Wikend?
jovilim_e jovilim_e 16:34 31.03.2024

Re: потсетом лавежа бајтара

solo
Izvini se!


Čaki, jel' se ikad neko izvinUo pa ti se izvinIo na blogu?

Pitam za prijtelja.

Baj d vej kako je prošo Wikend?

Možda i jeste.
Moje je da podsetim.
Izvinjenje je ozbiljna stvar, nije to za šarlatane.

Vikend prošao relativno dobro.
Juče ujutro se 'muvali' po groblju, otišli da obiđemo moju kevu i ćaleta, te rođenog strica i dve rođene tetke.
Potom se vratili kući da pravimo plan gde da se otisnemo.
I pošto baš nešto nismo bili preterano zagrejani, odlučimo da skoknemo do Starog Slankamena, pazi sad, na riblji paprikaš uz neke miksane makarone.
Ali, problem je nastao kada je konobar doneo kotlić, jer to nije bila količina za dvoje, nego za četvoro.
I mi jeli i jeli - i jedva pola pojeli.
Kaže žena, reći ću im da nam to upakuju.
Rekoh, nisi normalana, gde da ljude smaramo da nam pakuju to čorbasto?
Ali, žena ko žena, ona im to reče, te da sjedine makarone i paprikaš - i momak kaže, samo tako, nema problema.
I donese nam upakovano u kofici tako hermetički zatvorenog poklopca da sam ga jedva otvorio kada smo došli kući.
Danas samo bleja, klopanje u domaćoj radinosti, pranje auta.
Sutra je nova radna nedelja.
Usput - jebo onoga budalu koja se prva setila da pomera sat.
docsumann docsumann 18:13 31.03.2024

Re: потсетом лавежа бајтара

jovilim_e
docsumann
jovilim_e
docsumann
Nije neki bloger govorio da 'nije lako biti Srbin' bez veze.
I samo za to bio mnogo puta banovan.


ti stvarno vjeruješ u ovo?

U šta verujem?
Nije tu pitanje verovanja, nego podsećanje na faktičko stanje.
Jebote!
Od kada si ti na blogu?
Aaaa, da.
Ti si onaj srednjak koji gotovo ništa ne kaže decidirano.
Slično kao Nahbaršaft, samo što on još više uvija.


kažem vrlo decidno da kenjaš.

masivno




Izvini se!


reče čoek kojem je omiljen citat iz vaskolike svjetske književne baštine, onaj lapidarius Mileta Dodika, koji u integralnoj & neditovanoj verziji glasi - ne seri!

al ok, od neprincipijelnih principijelista ionako ništa nije za iznenaditi. oni su iznenađenje sami po sebi
jovilim_e jovilim_e 19:03 31.03.2024

Re: потсетом лавежа бајтара

docsumann
jovilim_e
docsumann
jovilim_e
docsumann
Nije neki bloger govorio da 'nije lako biti Srbin' bez veze.
I samo za to bio mnogo puta banovan.


ti stvarno vjeruješ u ovo?

U šta verujem?
Nije tu pitanje verovanja, nego podsećanje na faktičko stanje.
Jebote!
Od kada si ti na blogu?
Aaaa, da.
Ti si onaj srednjak koji gotovo ništa ne kaže decidirano.
Slično kao Nahbaršaft, samo što on još više uvija.


kažem vrlo decidno da kenjaš.

masivno




Izvini se!


reče čoek kojem je omiljen citat iz vaskolike svjetske književne baštine, onaj lapidarius Mileta Dodika, koji u integralnoj & neditovanoj verziji glasi - ne seri!

al ok, od neprincipijelnih principijelista ionako ništa nije za iznenaditi. oni su iznenađenje sami po sebi

Izvini!
shmoo shmoo 19:25 31.03.2024

Инспирејшн!

jovilim_e
docsumann
jovilim_e
docsumann
jovilim_e
docsumann
Nije neki bloger govorio da 'nije lako biti Srbin' bez veze.
I samo za to bio mnogo puta banovan.


ti stvarno vjeruješ u ovo?

U šta verujem?
Nije tu pitanje verovanja, nego podsećanje na faktičko stanje.
Jebote!
Od kada si ti na blogu?
Aaaa, da.
Ti si onaj srednjak koji gotovo ništa ne kaže decidirano.
Slično kao Nahbaršaft, samo što on još više uvija.


kažem vrlo decidno da kenjaš.

masivno




Izvini se!


reče čoek kojem je omiljen citat iz vaskolike svjetske književne baštine, onaj lapidarius Mileta Dodika, koji u integralnoj & neditovanoj verziji glasi - ne seri!

al ok, od neprincipijelnih principijelista ionako ništa nije za iznenaditi. oni su iznenađenje sami po sebi

Izvini!












П.С. -






docsumann docsumann 20:04 31.03.2024

Re: потсетом лавежа бајтара

jovilim_e
docsumann
jovilim_e
docsumann
jovilim_e
docsumann
Nije neki bloger govorio da 'nije lako biti Srbin' bez veze.
I samo za to bio mnogo puta banovan.


ti stvarno vjeruješ u ovo?

U šta verujem?
Nije tu pitanje verovanja, nego podsećanje na faktičko stanje.
Jebote!
Od kada si ti na blogu?
Aaaa, da.
Ti si onaj srednjak koji gotovo ništa ne kaže decidirano.
Slično kao Nahbaršaft, samo što on još više uvija.


kažem vrlo decidno da kenjaš.

masivno




Izvini se!


reče čoek kojem je omiljen citat iz vaskolike svjetske književne baštine, onaj lapidarius Mileta Dodika, koji u integralnoj & neditovanoj verziji glasi - ne seri!

al ok, od neprincipijelnih principijelista ionako ništa nije za iznenaditi. oni su iznenađenje sami po sebi

Izvini!


na čemu se sad izvinjavaš? i kome??

bem ti lebac (izvini, lebčE) vusraću se od ovolike finoće.




jovilim_e jovilim_e 08:03 01.04.2024

Re: потсетом лавежа бајтара

docsumann
jovilim_e
docsumann
jovilim_e
docsumann
jovilim_e
docsumann
Nije neki bloger govorio da 'nije lako biti Srbin' bez veze.
I samo za to bio mnogo puta banovan.


ti stvarno vjeruješ u ovo?

U šta verujem?
Nije tu pitanje verovanja, nego podsećanje na faktičko stanje.
Jebote!
Od kada si ti na blogu?
Aaaa, da.
Ti si onaj srednjak koji gotovo ništa ne kaže decidirano.
Slično kao Nahbaršaft, samo što on još više uvija.


kažem vrlo decidno da kenjaš.

masivno




Izvini se!


reče čoek kojem je omiljen citat iz vaskolike svjetske književne baštine, onaj lapidarius Mileta Dodika, koji u integralnoj & neditovanoj verziji glasi - ne seri!

al ok, od neprincipijelnih principijelista ionako ništa nije za iznenaditi. oni su iznenađenje sami po sebi

Izvini!


na čemu se sad izvinjavaš? i kome??

bem ti lebac (izvini, lebčE) vusraću se od ovolike finoće.





Pa tebi.
docsumann docsumann 12:14 01.04.2024

Re: потсетом лавежа бајтара

Pa tebi.


meni, lično, nisi nikad rekao ne seri, al ima kome jesi.




jovilim_e jovilim_e 12:40 01.04.2024

Re: потсетом лавежа бајтара

docsumann
Pa tebi.


meni, lično, nisi nikad rekao ne seri, al ima kome jesi.





Ko je pomenuo 'ne seri'?
Ali kada si već pomenuo, nisam ti rekao ne seri zato što ti ne sereš.
docsumann docsumann 13:15 01.04.2024

Re: потсетом лавежа бајтара

Ko je pomenuo 'ne seri'?


ja sam pomenuo ne seri
jovilim_e jovilim_e 14:17 01.04.2024

Re: потсетом лавежа бајтара

docsumann
Ko je pomenuo 'ne seri'?


ja sam pomenuo ne seri

Zašto bih ja tebi rekao ne seri?
Seri slobodno.
docsumann docsumann 19:23 01.04.2024

Re: потсетом лавежа бајтара

jovilim_e
docsumann
Ko je pomenuo 'ne seri'?


ja sam pomenuo ne seri

Zašto bih ja tebi rekao ne seri?
Seri slobodno.


ko je rekao da si ti meni rekao - ne seri.
kamilo_emericki kamilo_emericki 18:26 29.03.2024

Zašto imam osjećaj

da sam ovu priču već čitao?
Ako ne baš u ovom obliku onda u vrlo sličnom.
jovilim_e jovilim_e 18:33 29.03.2024

Re: Zašto imam osjećaj

kamilo_emericki
da sam ovu priču već čitao?
Ako ne baš u ovom obliku onda u vrlo sličnom.

Svako od nas je morao (trebalo) da čuje ovakvu priču.
Zašto?
Pa zato što je takvih priča premnogo.
I u našem narodu.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 20:57 29.03.2024

Re: Zašto imam osjećaj

kamilo_emericki
da sam ovu priču već čitao?
Ako ne baš u ovom obliku onda u vrlo sličnom.


Možda ovde?
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 21:02 29.03.2024

Re: Zašto imam osjećaj

jovilim_e
kamilo_emericki
da sam ovu priču već čitao?
Ako ne baš u ovom obliku onda u vrlo sličnom.

Svako od nas je morao (trebalo) da čuje ovakvu priču.
Zašto?
Pa zato što je takvih priča premnogo.
I u našem narodu.

Mnogo je tužnih priča neispričano, i kod nas i kod drugih naroda, naročito kod onih koji su bili žrtve belosvetskih moćnika.
kamilo_emericki kamilo_emericki 12:44 04.04.2024

Re: Zašto imam osjećaj

Vojislav Stojković
kamilo_emericki
da sam ovu priču već čitao?
Ako ne baš u ovom obliku onda u vrlo sličnom.


Možda ovde?


Ne.
Ovdje, prije 15 godina.
zoja444 zoja444 19:40 29.03.2024

mnogo tuzna prica

lepo napisana.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 21:03 29.03.2024

Re: mnogo tuzna prica

Pa, eto, ispada da i tužne priče, mogu biti lepe.
zoja444 zoja444 21:52 29.03.2024

Re: mnogo tuzna prica

mnogo je nesrece i tuge na svetu. a opet se radujemo zivotu.
jovilim_e jovilim_e 05:29 30.03.2024

Re: mnogo tuzna prica

zoja444
mnogo je nesrece i tuge na svetu. a opet se radujemo zivotu.

Bravo!
angie01 angie01 15:45 30.03.2024

,

amika amika 09:34 31.03.2024

СПОМЕНИК ЖРТВАМА

u nemirnim noćima, još uvek čujem tužno zavijanje očevih bujtara dok naš salaš gori i vidim vlažne smeđe oči onog poslednjeg, kako trči uz voz koji juri u pakao.


Одлична прича искусног писца са ефектним крајем.

Ако нисмо имали довољно снаге да попишемо све жртве после сваког рата, па ни довољно гнева за то, треба на једно месту пописати сва губилишта и стратишта, и све ратове са бројем жртава колико сада знамо. Јер "СВИ СМО МИ БИСЕРИ НА ИСТОМ КОНЦУ" (песма старих Астека)

Arhiva