Eksperimenti u blogovanju| Literatura| Život

DOŠLO JE VREME DA SE OSTAVIŠ TUĐIH PRIČA...

horheakimov RSS / 31.07.2023. u 21:54

DOŠLO JE VREME DA SE OSTAVIŠ TUĐIH PRIČA I POČNEŠ DA SASTAVLJAŠ SOPSTVENU

 

u znak sećanja na Davida Albaharija

 

 Ulična rasprodaja knjiga trajala je već celo prepodne i dobar deo popodneva i mnogi prodavci su se pakovali, ne preterano zadovoljni, jer berze kao ova nisu privlačile previše pažnje. Još jedan razlog za odlazak, od ostvarene zarade, bila je kiša koja je sve jače padala.

 

 

 

 

            Među poslednjima je ostao starac duge sede kose i duge sede brade, čiji su brkovi požuteli od previše duvana. Kisnuo je, kao i njegove knjige, pri tom izgledajući iznenađujuće zadovoljno, čak bolje nego kada bi negde drugde stajao suv. Njegove mokre knjige su imale poseban sjaj, složene po trotoaru. Privlačile bi najviše pažnje čak i da su svi drugi prodavci ostali da čekaju razvedravanje.

            Sve su bile iste. Male, crne, debele, nalik na Biblije, ali bez naslova i bez oznaka. Kiša je počela da pljušti kada se ispred starca pojavio mladić. Visok, ali mršav, crn, ali neugledan, krupnih šaka, ali tankog glasa.

            - Koliko tražite za ovu knjigu? - upitao je mladić, pokazavši na jednu određenu u gomili istih knjiga.

            - Knjigu ti poklanjam, sinko - odgovorio je starac kroz suze, koje se nisu videle, jer je kiša klizila niz naborane obraze - ti si moja poslednja mušterija, takav je red.

             Mladić je uputio pogled pun zahvalnosti ka starim očima, jer je i sam znao da bi zvuk njegovog glasa umanjio ozbiljnost njegove pojave. Okrenuo se i otišao bez reči.

 

            Soba u koju je mladić ušao bila je pretrpana knjigama. Knjige raznih autora, tema i naslova, gomile i gomile tuđih priča, bile su razbacane svuda po sobi. Neke gomile dosezale su do plafona. Jedna je prekrivala polovinu prozora. U sobi su bile tri police krcate knjigama. Krevet je bio najmanje zauzet.

            Mladić je skinuo mokar kaput i okačio ga da se cedi. Došunjao se do kreveta i legao. Otvorio je malu crnu knjigu koju je kupio na ulici.

            Prva stranica bila je prazna. Kako ju je okrenuo, pala je velika crvena knjiga sa stolice pored kreveta. Nestala je u oblaku prašine.

            Mladić je okretao jednu po jednu praznu stranicu, a knjige iz njegove kolekcije nestajale su jedna po jedna.

 

 

            Jutarnje sunce provlačilo se kroz oblake, činilo se zrak po zrak. Jedan je padao kroz prozor u praznu sobu u kojoj su stajale tri prazne police, crni kaput na vratima, stolica, bela knjiga i krevet. Na krevetu je ležao mladić s malom debelom crnom knjigom u rukama. Okrenuo je i poslednju praznu stranicu. Nestala je i bela knjiga. Poslednja iz kolekcije. Mladić je zatvorio korice, spustio knjigu pored jastuka i zaspao. Sanjao je starca koji mu je poklonio knjigu.

            Starac se više nije probudio.

 

            Već je pala noć kada je mladić otvorio oči. Ustao je iz kreveta. Protegao se. Seo je na stolicu pored prozora. Uzeo je svoju jedinu knjigu. Malu, crnu, bez naslova. Prelistao je. Bila je odštampana sitnim crnim slovima od početka do kraja.

            Ostalo je samo da je pročita.



Komentari (15)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

angie01 angie01 22:27 31.07.2023

,

U stvari, postojimo kroz priče koje jedni drugima pričamo, uz teško, tragično teško saznanje da zapravo stalno govorimo samo sebi, i da je priča (ona svakodnevna koliko i ona umetnička) tek jedan varljivi omotač, jedna iluzija potrebna da bismo prevazišli sopstvenu kobnu usamljenost i vremensku ograničenost.

Vojislav Stojković Vojislav Stojković 22:31 31.07.2023

u znak sećanja na Davida Albaharija

Lepo, baš lepo.
Spiridon Spiridon 22:47 31.07.2023

..

I ja sam uzivao. Lepo je da se neko setio da na ovaj način oda počast velikanu.
Черевићан Черевићан 00:44 01.08.2023

nuda veritas

или....Soba u koju je mladić ušao bila je pretrpana knjigama

гомилање књига...... породична бољка
код мене присутна .......целога ми века,
од Предака вирус књишки учинио своје
не помаже медицина... томе нема лека

а читање истих.....обавезу ствара
за то треба имати посебнога дара
zoja444 zoja444 05:05 01.08.2023

horhe

zasto je starac prodavao toliko knjiga kada je jedna bila dovoljna da ga ubije?
horheakimov horheakimov 06:41 06.08.2023

Re: horhe

ne zna ni sam...
zoja444 zoja444 09:48 06.08.2023

Re: horhe

starcu je bilo zao ishoda. zato je i plakao. izabrao je kraj ali da to neko drugi ucini.
horheakimov horheakimov 11:11 06.08.2023

Re: horhe

ko bi to mogao znati...
docsumann docsumann 14:34 06.08.2023

Re: horhe

horheakimov
ko bi to mogao znati...


samo neki stoper ljut,
što galaksijom mlati...
horheakimov horheakimov 16:10 06.08.2023

Re: horhe

Matori, matori, maatori
docsumann docsumann 16:16 06.08.2023

Re: horhe

horheakimov
Matori, matori, maatori


daj, uspori
...matere ti

(break)
horheakimov horheakimov 16:27 06.08.2023

Re: horhe

Motora ti...
docsumann docsumann 17:19 06.08.2023

Re: horhe


a, moraš ti...
horheakimov horheakimov 07:39 07.08.2023

Re: horhe

Ah, ništa se ne mora, ili skoro ništa...
docsumann docsumann 19:40 01.08.2023

Slava mu



pokoj duši


PS D,Albahari je bio najveći poznavalac regea među našim piscima

Arhiva